"NISTA DVAPUT Dvaput se nista ne dogada niti ce se dogoditi. Zbog toga neuvezbani smo se rodili i nerutinski pomrecemo. Makar ucenici najgluplji u skoli sveta bili, nijednu zimu ni leto necemo ponavljati. Nijedan dan se nece ponoviti, dve slicne noci ne postoje, ni dva ista poljupca, ni dva jednaka pogleda u oci. Juce, kada ime tvoje neko kraj mene glasno izgovori, bi mi kao da ruza kroz otvoren prozor pade. Danas, kada smo zajedno, okrenula sam lice ka zidu. Ruza? Kako izgleda ruza? Da li je to cvet? A mozda je kamen? Zbog cega se, trenu crni, s nepotrebnom zebnjom mesas? Postojis - prema tome moras proci. Proci - prema tome to je lepo. Nasmejani, zagrljeni, pokusavamo sklad da nademo,