"Tako se na kapiji, izmedu neba, reke i brda, narastaj za narastajem ucio da ne zali preko mere ono sto mutna voda odnese. Tu je u njih ulazila nesvesna filozofija kasabe: da je zivot neshvatljivo cudo, jer se neprestano trosi i osipa, a ipak traje i stoji cvrsto "kao na Drini cuprija"."