Da, to su muke koje muce ljudi hriscani sa Levanta i koje vi, pripadnici hriscanskog Zapada, ne mozete nikad potpuno razumeti, isto kao sto ih jos manje mogu razumeti Turci. To je sudbina levantinskog coveka, jer on je poussiere humaine, ljudska prasina, sto mucno promice izmedu Istoka i Zapada, ne pripadajuci ni jednom a bijena od oba. To su ljudi koji znaju mnogo jezika, ali nijedan nije njihov, koji poznaju dve vere, ali ni u jednoj nisu tvrdi. To su zrtve fatalne ljudske podvojenosti na hriscane i nehriscane; veciti tumaci i posrednici, a koji u sebi nose toliko nejasnosti i nedorecnosti; dobri znalci Istoka i Zapada i njihovih obicaja i verovanja, ali podjednako prezreni i sumnjivi jednoj i drugoj strani. Na njih se mogu primeniti reci koje je pre sest vekova napisao veliki Dzelaledin, Dzelaledin Rumi: >>Jer samog sebe ne mogu da poznam. Niti sam hriscanin, ni Jevrejin, ni Pars, ni musliman. Nit' sam sa Istoka ni sa Zapada, ni sa kopna ni sa mora.<< malo, izdvojeno covecanstvo koje grca pod dvostrukim Istocnim grehom, i koje treba jos jednom da bude spaseno i otkupljeno a niko ne vidi kako ni od koga. To su ljudi sa granice, duhovne i fizicke, sa crne i krvave linije koja je usled nekog teskog i apsurdnog nesporazuma potegnuta izmedu ljudi, bozjih stvorenja, izmedu kojih ne treba i ne sme da bude granice. To je ona ivica izmedu mora i kopna, osudena na veciti pokret i nemir. To je treci svet u koji se sleglo sve prokletstvo usled podeljenosti zemlje na dva sveta. To je...