Ova briga oko cuvanja i odrzanja novca lici, kao sestra sestri, na onu brigu u detinjstvu za grosem koji je stalno nedostajao, a ove muke stednje i tvrdicenja na muke nemastine i oskudice. Sta vredi sve to? Sta vredi kad se, evo, posle tolikih napora i uzaludnih bezanja i uspona, covek vraca na polaznu tacku, kad u njegove misli, samo drugim putem, ulazi ista pakost i grubost, i u njegove reci i postupke surovost i prostota; kad je, da bi se ocuvalo ono sto je stekao, potrebna ista ruzna muka koja prati sirotinju. Ukratko: sta vredi imati.mnogo i biti nesto, kad covek ne moze da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u recima, ni nesigumosti u postupcima, kad gorka i neumitna a nevidljiva beda prati coveka u stopu, a taj lepsi, bolji i mirniji zivot izmice se kao varljivo prividenje.