STARI PROFESOR Upitala sam ga za stara dobra vremena, kada smo bili veoma mladi, naivni, ushiceni, glupi, nespremni. Malo je ostalo od toga, s izuzetkom mladosti - Odgovorio je. Pitala sam ga da li i dalje pouzdano zna, Sta je za covecanstvo dobro a sta lose. To je najsmrtonosnija moguca iluzija - Odgovorio je. Pitala sam ga za buducnost, da li je jos vidi jasno. Procitao sam previse istorijskih knjiga - Odgovorio je. Pitala sam ga za fotografiju, onu u ramu, na pisacem stolu. Bilo pa proslo. Brat, rodak, snaha, zena, cerkica na zeninim kolenima, macka na cericinim rukama, i rascvetala tresnja, a iznad te tresnje leti neidentifikovana pticica. - Odgovorio je. Pitala sam ga da li je ponekad srecan. radim - Odgovorio mi je. Pitala sam ga za prijatelje, ima li ih jos. Nekoliko mojih bivsih asistenata koji takode imaju bivse asistente, gospoda Ljudmila koja vodi kucu, neko veoma blizak, ali u inostranstvu, dve gospode iz biblioteke, obe nasmejane, a naspram mene mali Gzesjo i Marko Aurelije. - Odgovorio je. Pitala sam ga za zdravlje i kako se oseca. Brane mi kafu, votku, cigarete, nosenje teskih uspomena i predmeta. Moram da se pravim da to ne cujem. - Odgovorio je. Pitala sam ga za bastu i klupu u basti. Kad je prijatno vece, posmatram nebo. Ne mogu da se nacudim koliko je tamo tacki gledista. - Odgovorio je.