Dosao sam u New Musical Express s dvadeset i dve godine...Usao sam kao decak, a izasao kao muskarac. A ako ne bas kao muskarac, onda kao decak koji se mnogo drogira i koji je upoznao Debi Hari. No nisam ni mislio da ce to trajati zauvek, pa se i zavrsilo. S dvadeset pet godina bio sam nezaposleni siromasni otac. S dvadeset devet bio sam nezaposleni razvedeni siromasni otac. Kako god da se gleda, sve je islo nizbrdo. ... Najzad sam postao pisac. Ali jedina strucna obuka koju sam prosao u muzickom casopisu odnosila se na drogiranje sa zvezdama roka. Kako dodati dzoint Bobu Marliju. Koja su pravila ponasanja na heroinskoj seansi kod Kita Ricardsa. Kako da ponudite amfetaminom Dzonija Rotena a da ne prekrsite etikeciju. Dok sam bio u NME, kreativno pisanje bilo je daleko beznacajnije od sposobnosti da se cele noci gluvari s Igijem Popom.Ja sam zaista zeleo da pisem, jedino u tome sam bio iole dobar, ali kad sam napustio NME otkrio sam da sam izgubio temu cak i ne obavivsi segrtovanje.