Jer je to ono sto cinimo. Iskoracimo jednom nogom, pa onda drugom. Jos jednom podignemo pogled ka rezanju i osmehu sveta. Mislimo. Delamo. Osecamo. Dajemo svoj maleni doprinos plimi i oseci dobra i zla koje plave svet i povlace se iz njega. Vucemo svoje nevidljive krstove ka nadi koju nosi jos jedna noc. Guramo svoja hrabra srca ka obecanju koje nosi novi dan. S ljubavlju: onom strasnom potragom za istinom mimo nase sopstvene. Sa ceznjom: tom cistom, niskazanom zudnjom da budemo spaseni. Jer dokle god sudbina ceka, mi nastavljamo da zivimo. Boze pomozi. Boze oprosti. Nastavljamo da zivimo