Narod pamti i prepricava ono sto moze da shvati i sto uspe da pretvori u legendu. Sve ostalo prolazi mimo njega bez dubljeg traga, sa nemom ravnodusnoscu bezimenih prirodnih pojava, ne dira njegovu mastu i ne ostaje u njegovom secanju. Ovo mucno i dugo zidanje bilo je za njega tudi rad o tudem trosku. Tek kad je kao plod toga napora iskrsnuo veliki most, ljudi su poceli da se secaju pojedinosti i da postanak stvarnog, vesto zidanog i trajnog mosta kite mastarskim pricama koje su opet oni umeli vesto da grade i dugo da pamte.