Jer, srecom (mislio je), covek nije sazdan samo od beznada nego i od vere ili nade, ne samo od smrti nego i od zelje za zivotom, ne samo od usamljenosti nego i od trenutka zajednistva i ljubavi. Ukoliko bi prevladalo beznade, svi bismo se prepustili smrti ili bismo se ubili, a to se ipak ne desava. Po njegovom misljenju, to pokazuje koliko je razum malo vazan, jer nije razumno gajiti nadu u svetu u kome zivimo. Nas razum, nas um nam neprekidno dokazuju da je ovaj svet uzasan. Stoga je razum poguban i vodi skepsi, cinizmu i konacno unistenju. Srecom, covek gotovo nikada nije razumno bice i zbog toga se nada uvek iznova rada na zagristu i pepelistu. A bas to ponovno radanje neceg besmislenog, u sustini duboko besmislenog i potpuno neosnovanog, dokaz je da covek nije racionalno bice.