Buduci da je istina da se punoca duse ponekad moze utopiti u potpunoj bljutavosti jezika, jer niko od nas nikada ne moze zaista izraziti tacne mere svojih potreba, misli ili patnji; a ljudski govor je poput razbijenog lonceta, po kom udaramo grube ritmove da bi medvedi uz njih igrali, dok zelimo da stvorimo muziku koja ce razneziti zvezde.