Bio jednom neko po imenu Hari, nazvan Stepski Vuk. Isao je na dve noge, nosio odelo i bio covek, ali je u stvari ipak, eto, bio stepski vuk. Naucio je mnogo od onoga sto bistri ljudi mogu da nauce i bio je prilicno razuman covek. Ali evo sta nije naucio: da bude zadovoljan sobom i svojim zivotom. To nije bio u stanju da nauci, jer je po prirodi bio nezadovoljan covek. Verovatno je to proisticalo otuda sto je u dnu svoje duse oduvek znao (ili mislio da zna) da on u stvari uopste nije covek, vec vuk iz stepe.