Kao sto sam rekao, najvise se kajem sto nisam slusao sebe. Znam da sam mogao da cinim velike stvari u zivotu. Kao mladic sam bio veoma dobar pisac. Na fakultetu sam dobio nekoliko knjizevnih nagrada. Moja mati je zelela da budem racunovoda. Rekla je da cu naciniti najvecu gresku u zivotu ako je ne poslusam. Pokazalo se da je ogresenje o sebe i necinjenje onog sto sam osecao kao zivotni poziv bila naj- veca greska u mom zivotu. Danas sam - trebalo bi da znas da lekari kazu da mi je ostalo jos nekoliko nedelja - tako tuzan zbog davno donesene odluke. Osecam da sam protracio zivot. Osamdeset sedam godina je prohujalo u trenu. Cini mi se da sam se koliko juce vencao s mojom nevestom, Margaret. Cini mi se da su nam deca nedavno rodena. Margaret je mrtva, a deca vode svoje zivote. Tvoj zivot ce proleteti brze no sto mozes zamisliti. Dani ce se premetnuti u nedelje, nedelje u mesece, a oni u godine. Izgledas prilicno mladoliko, ali znaj - izgledaces kao ja pre no sto udaris dlanom o dlan. Zivot je takav. Zbog toga zivi zivot koji ti je namenjen. Previse je vazan da bi cekao da se probudis pre smrti. Ziveo sam majcin zivot, iako je tre- balo da imam mudrosti da zivim svoj. Potrosio sam ga poku- savajuci da ugodim ostalima. I gde su sad oni? Niko od ljudi kojima sam nastojao da ugodim vise nije ovde. Na samrtnom odru, jedina osoba kojoj ces polagati racune jeste ona koja te ujutru gleda iz ogledala. Bolje ti je da budes iskren prema njoj.