...Nista nije pomagalo. Ostajala je postelja, koja kao grob pokriva zaboravom i leci svaku muku, iako manje savrseno. Ah, kad bi leci bilo isto sto i zaspati, zivot ne bi bio ovo sto jeste: smrt bez mira i izvesnosti. Dalji i nedostizniji od najveceg blaga i najsmelijeg svetskog rekorda, san je lezao negde u daljini, okean sna, a ja sam ginuo za jednom jedinom kapi njegovom. Zaspati, spavati snom bez snova, mrtvim snom, u kom nema ni kofera, ni placa, ni zenske kose, ni zena, stvarnih ni avetinjskih.