Znas li da je mladi skolski narastaj silno glup ? Nekada je imao vise pameti; zabavljao se zenama, macevanjem, orgijama; sad se doteruje po Bajronu, sanja o ocaju i do mile volje okiva sebi srce ... Utrkuju se ko ce imati blede lice i najlepse reci : sit sam sveta ! Sit sveta ! Zalosno zaista : sit sveta u osamnaestoj godini ! Zar ne postoji vise ljubav, slava, poslovi ? Zar je sve umrlo ? Nema vise prirode, nema cveca za mladog coveka ? Ostavimo se jednom toga. Dajmo se na tugu u umetnosti, posto vise osecamo tu stranu, ali dajmo se veselju u zivotu; neka puca zapusac, neka se drolja svlaci, sto mu muka ! Pa ako nam neke veceri, u sumrak, dok za jedan cas traju magla i sneg, dode neka dosada zivota, pustimo je neka dode, ali ne cesto. Treba sebi cesati srce s vremena na vreme sa malo bola, da sva gamad sa njega spadne. To je to sto tebi savetujem, sto se ja trudim da primenim. - Ernestu Sevalijeu, 15. Aprila 1839