Je li ljubav ono sto ce od nas ostati? Bilo bi lepo tako misliti. Bilo bi utesno kada bi ljubav bila izvor energije koji i dalje tinja posle nase smrti. Na nekadasnjim televizijskim aparatima, kada ih iskljucite, ostajala je grumuljica svetlosti posred ekrana, koja se lagano smanjivala, od velicine srebrnjaka do trunke na izdisaju. Kao decko, posmatrao sam ovaj proces svake veceri, s neodredenom zeljom da ga obuzdam (videvsi ga, s mladalackom melanholijom, kao malenu tacku ljudskog postojanja koja neumitno bledi u crnom kosmosu). Znaci li to da i ljubav ovako tinja neko vreme posto se aparat iskljuci? Ja ne mogu to tako da shvatim. Kad umre prezivela polovina ljubavnog para, umire i ljubav. Ako od nas ista ostane, to ce verovatno biti nesto drugo.