Ti se nadas da cujes nesto vise o Viktoru Igou. Sta mogu da ti o njemu kazem ? To je covek kao i svaki drugi, sa dosta ruznim licem i dosta prostom spoljasnjoscu. Ima izvaredne zube i velicanstveno celo, bez obrva, bez trepavica. Malo govori, izgleda da pazi na sebe i da nece da govori vise nego sto treba; vrlo je uctiv i pomalo usiljen. Veoma mi se svida zvuk njegovog glasa. Imao sam uzivanje da ga posmatram izbliza; gledao sam ga sa cudenjem, kao neku kasicu u kojoj bi se nalazili milioni i kraljevski dijamanti, razmisljajuci o svemu sto je izislo iz tog coveka, koji je tada sedeo pored mene na jednoj maloj stolici, i stalno upiruci oci u njegovu desnu ruku, koja je napisala toliko lepih stvari. A to je, medutim, bio covek zbog koga mi je najvise zakucalo srce otkad sam na svetu, i mozda covek koga sam najvise voleo od svih onih koje ne poznajem. Govorilo se o pogubljenjima, o osvetama, o lopovima, itd. Taj veliki covek i ja upravo smo najvise razgovarali; ne secam se vise da li sam rekao pametne stvari ili glupe, ali sam ih rekao prilicno mnogo. - Sestri, Pariz januara 1843.