...Tada je covek zakocio kormilo i sisao u polje s kosom u ruci, i tek sto je oborio prve snopove, ugleda jednu senku pokraj svoje senke. Probudio se zatekavsi u svom zagrljaju cistacicu, koja ga je takode grlila, a tela su im bila isprepletena, i izmesane kabine, tako da se vise nije znalo da li je to levi bok ili desni. A onda, tek sto je izgrejalo sunce, covek i zena ispisase na pramcu, s kraja na kraj, belom bojom, velikim slovima, ime koje je nedostajalo karaveli. Oko podneva, s plimom, Nepoznato ostrvo napkon isplovi na more, da samo sebe trazi.