"Dzelat mi prilazi i kaze: "Spustite glavu na panj i rasirite ruke kad budete spremni, gospo." Poslusno spustam ruke na panj i nespretno kleknem na travu. Osecam njen miris pod kolenima. Osecam bol u ledima i cujem krik galebova i neciji plac. A onda odjednom, bas kad se spremim da spustim celo na hrapavu povrsinu panja i rasirim ruke da dam znak krvniku da moze da udari, odjednom me preplavljuje talas radosti i zudnje za zivotom, i kazem: "Ne." Prekasno je, dzelat je vec zamahnuo sekirom iznad glave, vez je spusta, ali ja kazem: "Ne" i ustajem, pridrzavajuci se za panj da se osovim na noge. Osetim strahovit udarac na potiljku, ali gotovo nikakav bol. Silina udarca obara me na zemlju i ja ponavljam "Ne", i odjednom me obuzima buntovnicki zanos. Ne pristajem na volju ludaka Henrija Tjudora, ne spustam krotko glavu na panj i nikada to necu uraditi. Boricu se za svoj zivot i vicem "Ne!", pokusavajuci da ustanem i "Ne", kad osetim novi udarac, "Ne" dok puzem po travi, a krv mi lipti iz rane na vratu i glavi i zaslepljuje me, ali ne gusi moju radost u borbi za zivot iako mi on izmice, i svedocenju, do poslednje g casa, o zlu koje Henri Tjudor nanosi meni i mojima. "Ne!", vicem. "Ne! Ne! Ne"