|
a7b597b
|
Znas li da je mladi skolski narastaj silno glup ? Nekada je imao vise pameti; zabavljao se zenama, macevanjem, orgijama; sad se doteruje po Bajronu, sanja o ocaju i do mile volje okiva sebi srce ... Utrkuju se ko ce imati blede lice i najlepse reci : sit sam sveta ! Sit sveta ! Zalosno zaista : sit sveta u osamnaestoj godini ! Zar ne postoji vise ljubav, slava, poslovi ? Zar je sve umrlo ? Nema vise prirode, nema cveca za mladog coveka ? Ostavimo se jednom toga. Dajmo se na tugu u umetnosti, posto vise osecamo tu stranu, ali dajmo se veselju u zivotu; neka puca zapusac, neka se drolja svlaci, sto mu muka ! Pa ako nam neke veceri, u sumrak, dok za jedan cas traju magla i sneg, dode neka dosada zivota, pustimo je neka dode, ali ne cesto. Treba sebi cesati srce s vremena na vreme sa malo bola, da sva gamad sa njega spadne. To je to sto tebi savetujem, sto se ja trudim da primenim. - Ernestu Sevalijeu, 15. Aprila 1839
|
|
pisma
|
Gustave Flaubert |
|
c9e8985
|
Ti se nadas da cujes nesto vise o Viktoru Igou. Sta mogu da ti o njemu kazem ? To je covek kao i svaki drugi, sa dosta ruznim licem i dosta prostom spoljasnjoscu. Ima izvaredne zube i velicanstveno celo, bez obrva, bez trepavica. Malo govori, izgleda da pazi na sebe i da nece da govori vise nego sto treba; vrlo je uctiv i pomalo usiljen. Veoma mi se svida zvuk njegovog glasa. Imao sam uzivanje da ga posmatram izbliza; gledao sam ga sa cudenjem, kao neku kasicu u kojoj bi se nalazili milioni i kraljevski dijamanti, razmisljajuci o svemu sto je izislo iz tog coveka, koji je tada sedeo pored mene na jednoj maloj stolici, i stalno upiruci oci u njegovu desnu ruku, koja je napisala toliko lepih stvari. A to je, medutim, bio covek zbog koga mi je najvise zakucalo srce otkad sam na svetu, i mozda covek koga sam najvise voleo od svih onih koje ne poznajem. Govorilo se o pogubljenjima, o osvetama, o lopovima, itd. Taj veliki covek i ja upravo smo najvise razgovarali; ne secam se vise da li sam rekao pametne stvari ili glupe, ali sam ih rekao prilicno mnogo. - Sestri, Pariz januara 1843.
|
|
pisma
|
Gustave Flaubert |