SrKDIjekav - Nehemiah - 2

2:1  А мјесеца Нисана године двадесете Артаксеркса цара бијаше вино пред њим, и ја узев вино дадох га цару. А пређе не бијах невесео пред њим.

2:2  И рече ми цар: што си лица невесела, кад нијеси болестан? није друго него туга у срцу. А ја се уплаших врло.

2:3  И рекох цару: да је жив цар довијека! како не бих био лица невесела, кад је град гдје су гробови мојих отаца опустио и врата му огњем спаљена?

2:4  А цар ми рече: шта хоћеш? Тада се помолих Богу небескому,

2:5  И рекох цару: ако је угодно цару и ако ти је мио слуга твој, пошљи ме у Јудеју у град гдје су гробови отаца мојих да га саградим.

2:6  А цар ми рече, а жена његова сјеђаше до њега: колико ти времена треба на пут, и кад ћеш се вратити? И би угодно цару, и пусти ме кад му казах вријеме.

2:7  Потом рекох цару: ако је угодно цару, да ми се да књига на кнезове преко ријеке да ме прате докле не дођем у Јудеју,

2:8  И књига на Асафа чувара шуме цареве да ми да дрва за брвна на врата од двора уз дом Божји и за зид градски и за кућу у коју ћу ући. И даде ми цар, јер добра рука Бога мојега бјеше нада мном.

2:9  И тако дођох на кнезовима преко ријеке, и дадох им књиге цареве. А цар посла са мном војводе и коњике.

2:10  А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија слуга Амонац, би им врло мрско што дође човјек да се постара за добро синовима Израиљевијем.

2:11  Потом дођох у Јерусалим, и бих ондје три дана.

2:12  Па устах ноћу с неколико људи, а никому не казах што ми је Бог мој дао у срце да учиним у Јерусалиму; и не имах кљусета са собом осим оног на ком јахах.

2:13  И изидох ноћу на врата од долине, на извор змајевски, и на врата гнојна, и разгледах зидове Јерусалимске како бјеху разваљени и како му врата бјеху огњем попаљена.

2:14  Отуда прођох на изворска врата и на царско језеро, а ондје не бјеше мјеста да кљусе пода мном пријеђе.

2:15  За то јахах уз поток по ноћи и разгледах зид, па се вратих на врата од долине, и тако дођох натраг.

2:16  Али поглавари не знадијаху куда сам ишао ни шта сам радио, јер дотада не бијах ништа рекао ни Јудејцима ни свештеницима ни кнезовима ни поглаварима ни другима који управљаху послом.

2:17  Зато им рекох: видите у каквом смо злу, Јерусалим пуст и врата му попаљена огњем; дајте да зидамо зидове Јерусалимске, да више не будемо руг.

2:18  И казах им како је добра рука Бога мојега нада мном и ријечи цареве које ми је рекао. Тада рекоше: устанимо и зидајмо. И укријепише им се руке на добро.

2:19  А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија слуга Амонац и Гисем Арапин, потсмјеваше нам се и ругаше нам се говорећи: шта то радите? да се нећете одметнути цару?

2:20  А ја им одговорих и рекох: Бог небески даће нам срећу, а ми слуге његове устасмо и зидамо; али ви немате дијела ни права ни спомена у Јерусалиму.