SrKDIjekav - Ezekiel - 2

2:1  И рече ми: сине човјечји, устани на ноге да говорим с тобом.

2:2  И уђе у ме дух кад ми проговори, и постави ме на ноге, и слушах онога који ми говораше.

2:3  И рече ми: сине човјечји, ја те шаљем к синовима Израиљевијем, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми невјерни до овога дана.

2:4  К синовима тврда образа и упорна срца шаљем те ја, па им реци: тако вели Господ;

2:5  И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима.

2:6  И ти, сине човјечји, не бој их се нити се бој њиховијех ријечи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њиховијех ријечи и не плаши се од њих, што су дом одметнички.

2:7  Него им кажи ријечи моје, послушали или не послушали, јер су одметници.

2:8  Али ти, сине човјечји, слушај што ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи што ћу ти дати.

2:9  И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига.

2:10  И разви је преда мном, и бјеше исписана изнутра и споља, и бјеше у њој написан плач и нарицање и јаох.