Site uses cookies to provide basic functionality.

OK
II CORINTHIANS
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
Prev Up Next Toggle notes
Chapter 7
II C SrKDIjek 7:1  Имајући дакле овака обећања, о љубазни! да очистимо себе од сваке поганштине тијела и духа, и да творимо светињу у страху Божијему.
II C SrKDIjek 7:2  Примите нас, ником не учинисмо нажао, никога не покварисмо, никога не занесосмо.
II C SrKDIjek 7:3  Не говорим на осуђене, јер прије рекох да сте у срцима нашијем, да бих с вама и умро и живљео.
II C SrKDIjek 7:4  Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утјехе, изобилан сам радошћу поред свију брига нашијех.
II C SrKDIjek 7:5  Јер кад дођосмо у Маћедонију, никака мира немаше тијело наше, него у свему бијаше у невољи: споља борбе, изнутра страх.
II C SrKDIjek 7:6  Али Бог, који тјеши понижене, утјеши нас доласком Титовијем.
II C SrKDIjek 7:7  А не само доласком његовијем, него и утјехом којом се он утјеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше страдање за мене, тако да се још већма обрадовах.
II C SrKDIjek 7:8  Јер ако сам вас и ражалио посланицом, не кајем се, ако се и бијах раскајао: јер видим да она посланица, ако и за мало, ражали вас.
II C SrKDIjek 7:9  Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете.
II C SrKDIjek 7:10  Јер жалост која је по Богу доноси за спасеније покајање, за које се нигда не каје; а жалост овога свијета смрт доноси.
II C SrKDIjek 7:11  Јер, гле, ово само што се по Богу ожалостисте, колико учини старање међу вама? каково правдање, каку неповољност, какав страх, каку жељу, каку ревност, каку освету? У свему показасте се да сте чисти у дјелу.
II C SrKDIjek 7:12  Јер ако вам и писах, не овога ради који је скривио, нити онога ради коме је криво учињено, него да се покаже међу вама старање наше за вас пред Богом.
II C SrKDIjek 7:13  Зато се утјешисмо утјехом вашом; а још се већма обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов.
II C SrKDIjek 7:14  Јер што сам му се за вас похвалио, нијесам се посрамио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша к Титу истинита би.
II C SrKDIjek 7:15  И срце је његово пуно љубави к вама кад се опомиње послушања свију вас, како сте га са страхом и дрктањем примили.
II C SrKDIjek 7:16  Радујем се дакле што се у свему смијем ослонити на вас.