II CORINTHIANS
Chapter 7
II C | SrKDIjek | 7:1 | Имајући дакле овака обећања, о љубазни! да очистимо себе од сваке поганштине тијела и духа, и да творимо светињу у страху Божијему. | |
II C | SrKDIjek | 7:3 | Не говорим на осуђене, јер прије рекох да сте у срцима нашијем, да бих с вама и умро и живљео. | |
II C | SrKDIjek | 7:4 | Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утјехе, изобилан сам радошћу поред свију брига нашијех. | |
II C | SrKDIjek | 7:5 | Јер кад дођосмо у Маћедонију, никака мира немаше тијело наше, него у свему бијаше у невољи: споља борбе, изнутра страх. | |
II C | SrKDIjek | 7:7 | А не само доласком његовијем, него и утјехом којом се он утјеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше страдање за мене, тако да се још већма обрадовах. | |
II C | SrKDIjek | 7:8 | Јер ако сам вас и ражалио посланицом, не кајем се, ако се и бијах раскајао: јер видим да она посланица, ако и за мало, ражали вас. | |
II C | SrKDIjek | 7:9 | Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете. | |
II C | SrKDIjek | 7:10 | Јер жалост која је по Богу доноси за спасеније покајање, за које се нигда не каје; а жалост овога свијета смрт доноси. | |
II C | SrKDIjek | 7:11 | Јер, гле, ово само што се по Богу ожалостисте, колико учини старање међу вама? каково правдање, каку неповољност, какав страх, каку жељу, каку ревност, каку освету? У свему показасте се да сте чисти у дјелу. | |
II C | SrKDIjek | 7:12 | Јер ако вам и писах, не овога ради који је скривио, нити онога ради коме је криво учињено, него да се покаже међу вама старање наше за вас пред Богом. | |
II C | SrKDIjek | 7:13 | Зато се утјешисмо утјехом вашом; а још се већма обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов. | |
II C | SrKDIjek | 7:14 | Јер што сам му се за вас похвалио, нијесам се посрамио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша к Титу истинита би. | |
II C | SrKDIjek | 7:15 | И срце је његово пуно љубави к вама кад се опомиње послушања свију вас, како сте га са страхом и дрктањем примили. | |