SrKDIjekav - Zechariah - 5

5:1  Потом опет подигох очи своје и видјех, а то књига лећаше.

5:2  И он ми рече: шта видиш? А ја рекох: видим књигу гдје лети, дужина јој двадесет лаката а ширина десет лаката.

5:3  Тада ми рече: то је проклетство које изађе на сву земљу, јер сваки који краде истријебиће се по њој с једне стране, и који се год куне криво истријебиће се по њој с друге стране.

5:4  Ја ћу је пустити, говори Господ над војскама, те ће доћи на кућу лупежу и на кућу ономе који се куне мојим именом криво, и стајаће му усред куће и сатрће је, и дрвље јој и камење.

5:5  Потом изиде анђео који говораше са мном, и рече ми: подигни очи своје и види шта је ово што излази.

5:6  А ја рекох: шта је? А он рече: то је ефа што излази. И рече: то им је око по свој земљи.

5:7  И гле, подизаше се таланат олова, и једна жена сијеђаше усред ефе.

5:8  И он рече: то је безбожност. И врже је усред ефе, и врже онај комад олова озго на ждријело јој.

5:9  И подигох очи своје и видјех, а то двије жене излажаху, и вјетар им бијаше под крилима, а крила им бијаху као у роде, и дигоше ефу међу земљу и небо.

5:10  И рекох анђелу који говораше са мном: куда оне носе ефу?

5:11  А он ми рече: да јој начине кућу у земљи Сенару; и ондје ће се намјестити и поставити на своје подножје.