SrKDIjekav - Zechariah - 7

7:1  Потом четврте године цара Дарија дође ријеч Господња Захарији четвртога дана деветога мјесеца, Хаслева,

7:2  Кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа,

7:3  И да говоре свештеницима, који бијаху у дому Господа над војскама, и пророцима, и реку: хоћемо ли плакати петога мјесеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година?

7:4  И дође ми ријеч Господња говорећи:

7:5  Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: кад постисте и тужисте петога и седмога мјесеца за седамдесет година, еда ли мени постисте?

7:6  А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами?

7:7  Нијесу ли то ријечи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим бијаше насељен и миран и градови његови око њега, и кад бијаше насељен јужни крај и равница?

7:8  Дође ријеч Господња Захарији говорећи:

7:9  Овако говори Господ над војскама: судите право и будите милостиви и жалостиви један другом.

7:10  И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом.

7:11  Али не хтјеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују.

7:12  И срцем својим отврднуше као дијаманат да не чују закона и ријечи које сла Господ над војскама духом својим преко пророка пређашњих; зато дође велик гњев од Господа над војскама.

7:13  Зато као што он вика а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама.

7:14  Него их разметнух вихором по свијем народима, којих не познаваше, и земља опустје иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.