SrKDIjekav - I Corinthians - 13

13:1  Ако језике човјечије и анђелске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.

13:2  И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.

13:3  И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.

13:4  Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,

13:5  Не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,

13:6  Не радује се неправди, а радује се истини,

13:7  Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.

13:8  Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

13:9  Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;

13:10  А кад дође савршено, онда ће престати што је нешто.

13:11  Кад ја бијах мало дијете као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљавах; а кад постадох човјек, одбацих дјетињство.

13:12  Тако сад видимо као кроз стакло у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.

13:13  А сад остаје вјера, над, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.