SrKDIjekav - Jeremiah - 34

34:1  Ријеч која дође Јеремији од Господа, кад Навуходоносор цар Вавилонски и сва војска његова, и сва царства земаљска која бијаху под његовом влашћу, и сви народи војеваху на Јерусалим и на све градове његове, и рече:

34:2  Овако вели Господ Бог Израиљев: иди и кажи Седекији цару Јудину и реци му: овако вели Господ: ево, ја ћу предати тај град у руке цару Вавилонском, и он ће га спалити огњем.

34:3  А ти нећеш утећи из његове руке, него ћеш бити ухваћен и предан у његове руке, и очи ће се твоје видјети с очима цара Вавилонскога и његова ће уста говорити с твојим устима, и отићи ћеш у Вавилон.

34:4  Али чуј ријеч Господњу, Седекија царе Јудин; овако вели Господ за те: нећеш погинути од мача.

34:5  Него ћеш умријети на миру, и као што палише оцима твојима, пређашњим царевима, који су били прије тебе, тако ће палити и теби, и нарицаће за тобом: јаох господару! јер ја рекох ово, говори Господ.

34:6  И каза Јеремија пророк Седекији цару Јудину све ове ријечи у Јерусалиму.

34:7  А војска цара Вавилонскога удараше на Јерусалим и на све остале градове Јудине, на Лахис и Азику, јер ти бјеху остали тврди градови између градова Јудинијех.

34:8  Ријеч која дође Јеремији од Господа кад цар Седекија учини завјет са свијем народом који бјеше у Јерусалиму да им прогласи слободу,

34:9  Да сваки отпусти слободна роба својега и робињу своју, Јеврејина и Јеврејку, да ни у кога не буде роб Јудејац брат његов.

34:10  И послушаше сви књезови и сав народ, који приста на завјет, да сваки отпусти слободна роба својега и робињу своју, да им не буду више робови, послушаше и отпустише.

34:11  А послије опет сташе узимати робове и робиње, које бијаху отпустили на вољу, и нагонише их да им буду робови и робиње.

34:12  И дође ријеч Господња Јеремији од Господа говорећи:

34:13  Овако вели Господ Бог Израиљев: ја учиних завјет с оцима вашим кад вас изведох из земље Мисирске, из дома ропскога, говорећи:

34:14  Кад се свршује седма година, отпуштајте сваки брата својега Јеврејина који ти се буде продао и служио ти шест година, отпусти га слободна од себе. Али не послушаше ме оци ваши нити пригнуше уха својега.

34:15  И ви се бјесте сада обратили и учинили што је право преда мном прогласивши слободу сваки ближњему својему, учинивши завјет преда мном у дому који се зове мојим именом.

34:16  Али ударисте натраг и погрдисте име моје узевши опет сваки роба својега и робињу своју, које бијасте отпустили слободне на њихову вољу, и натјерасте их да вам буду робови и робиње.

34:17  Зато овако вели Господ: ви не послушасте мене да прогласите слободу сваки брату својему и ближњему својему; ево, ја проглашујем слободу супрот вама, говори Господ, мачу, помору и глади, и предаћу вас да се потуцате по свијем царствима земаљским.

34:18  И предаћу људе који преступише мој завјет, који не извршише ријечи завјета који учинише преда мном, расјекавши теле на двоје и прошавши између половина,

34:19  Кнезове Јудине и кнезове Јерусалимске, дворане и свештенике и сав народ ове земље, који прођоше између половина онога телета,

34:20  Предаћу их у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, и мртва ће тијела њихова бити храна птицама небеским и звијерима земаљским.

34:21  И Седекију цара Јудина и кнезове његове предаћу у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, у руке војсци цара Вавилонскога, која се вратила од вас.

34:22  Ево, ја ћу им заповједити, вели Господ, и довешћу их опет на овај град, и биће га и узеће га и спалиће га огњем; и градове Јудине обратићу у пустош да нико неће становати у њима.