SrKDIjekav - Jeremiah - 8

8:1  У то вријеме, говори Господ, извадиће се из гробова кости царева Јудинијех и кости кнезова његовијех и кости свештеничке и кости пророчке, и кости становника Јерусалимских;

8:2  И разметнуће се према сунцу и мјесецу и свој војсци небеској, које љубише и којима служише и за којима идоше и које тражише и којима се клањаше; неће се покупити ни погрепсти, него ће бити гној по земљи.

8:3  И вољеће смрт него живот сав остатак што их остане од овога рода злога, што их остане по свијем мјестима куда их разденем, говори Господ над војскама.

8:4  Још им реци: овако вели Господ: ко падне, не устаје ли? ко зађе, не враћа ли се?

8:5  Зашто је зашао тај народ Јерусалимски засвагда? Држе се пријеваре, неће да се обрате.

8:6  Пазио сам и слушао, не говоре право, нема никога да се каје за зло своје, да рече: што учиних? Сваки је окренуо својим трком, као коњ кад нагне у бој.

8:7  И рода под небом зна своје вријеме, грлица и ждрао и ласта пазе на вријеме кад долазе; а народ мој не зна суда Господњега.

8:8  Како говорите: мудри смо, и закон је Господњи у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка.

8:9  Мудраци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише ријеч Господњу, па кака им је мудрост?

8:10  Зато ћу дати жене њихове другима, њиве њихове онима који ће их наслиједити, јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство, и пророци и свештеници, сви су варалице.

8:11  Јер лијече ране кћери народа мојега овлаш говорећи: мир, мир; а мира нема.

8:12  Еда ли се постидјеше што чинише гад? Нити се постидјеше нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.

8:13  Сасвијем ћу их истријебити, говори Господ, нема грозда на лози, ни смокве на дрвету, и лишће је опало; и што сам им дао узеће им се.

8:14  Што стојимо? скупите се и уђимо у тврде градове, и ондје мучимо; јер нас је Господ Бог наш умучкао напојивши нас жучи, јер згријешисмо Господу.

8:15  Чекасмо мир, али нема добра; и вријеме да оздравимо, а гле, страх.

8:16  Од Дана чу се фркање коња његовијех, од рзања пастуха његовијех сва се земља затресе, дођоше и поједоше земљу и све што бјеше у њој, градове и који живљаху у њима.

8:17  Јер, ево, ја ћу пустити на вас змије, аспиде, од којих нема бајања, те ће вас уједати, говори Господ.

8:18  Окријепио бих се у жалости, али је срце у мени изнемогло.

8:19  Ето вике кћери народа мојега из даљне земље: зар Господ није у Сиону? цар његов зар није у њему? Зашто ме разгњевише својим ликовима резанијем, туђим таштинама?

8:20  Жетва је прошла, љето минуло, а ми се не избависмо.

8:21  Сатрвен сам што је кћи народа мојега сатрвена, у жалости сам, чудо освоји ме.

8:22  Нема ли балсама у Галаду? нема ли ондје љекара? зашто се дакле не исцијели кћи народа мојега?