SrKDIjekav - Jeremiah - 17

17:1  Гријех је Јудин записан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта, урезан је на плочи срца њихова и на роговима олтара ваших,

17:2  Да се синови њихови сјећају олтара њиховијех и лугова њиховијех под зеленијем дрветима, на високим хумовима.

17:3  Горо с пољем, даћу имање твоје, све благо твоје даћу да се разграби, висине твоје, за гријех по свијем међама твојим.

17:4  И ти ћеш и који су с тобом оставити нашљедство своје које сам ти дао, и учинићу да служиш непријатељима својим у земљи које не познајеш; јер сте распалили огањ гњева мојега који ће горјети довијека.

17:5  Овако вели Господ: да је проклет човјек који се узда у човјека и који ставља тијело себи за мишицу, а од Господа отступа срце његово.

17:6  Јер ће бити као вријес у пустињи, који не осјећа кад дође добро, него стоји у пустињи, на сухим мјестима у земљи сланој и у којој се не живи.

17:7  Благо човјеку који се узда у Господа и коме је Господ узданица.

17:8  Јер ће бити као дрво усађено крај воде и које низ поток пушта жиле своје, које не осјећа кад дође припека, него му се лист зелени, и сушне године не брине се и не престаје рађати род.

17:9  Срце је пријеварно више свега и опако; ко ће га познати?

17:10  Ја Господ испитујем срца и искушавам бубреге, да бих дао свакоме према путовима његовијем и по плоду дјела његовијех.

17:11  Као што јаребица лежи на јајима али не излеже, тако ко сабира богатство али с неправдом, у половини дана својих оставиће га и најпослије ће бити луд.

17:12  Мјесто је светиње наше пријесто славе, високо мјесто од почетка.

17:13  Наде Израиљев, Господе! сви који те остављају нека се посраме; који отступају од мене, нека се запишу на земљи, јер оставише извор воде живе, Господа.

17:14  Исцијели ме, Господе, и бићу исцијељен; избави ме, и бићу избављен, јер си ти хвала моја.

17:15  Гле, они ми говоре: гдје је ријеч Господња? Нека дође.

17:16  А ја се не затезах ићи за тобом као пастир, и дана жалоснога не жељех, ти знаш; што је год изашло из уста мојих, пред тобом је.

17:17  Не буди ми страх, ти си уточиште моје у злу.

17:18  Нека се посраме који ме гоне, а ја не; нека се они уплаше, а ја не; пусти на њих зли дан, и двоструким поломом поломи их.

17:19  Овако ми рече Господ: иди, и стани на врата синова народнијех, на која улазе цареви Јудини и на која излазе, и на свака врата Јерусалимска.

17:20  И реци им: чујте ријеч Господњу, цареви Јудини и сви Јудејци и сви Јерусалимљани, који улазите на ова врата.

17:21  Овако вели Господ: чувајте се да не носите бремена у суботу и не уносите на врата Јерусалимска.

17:22  И не износите бремена из кућа својих у суботу, и никакога посла не радите, него светите суботу, као што сам заповједио оцима вашим.

17:23  Али не послушаше нити пригнуше уха својега, него отврднуше вратом својим да не послушају и не приме науке.

17:24  Ако ме послушате говори Господ, да не носите бремена на врата овога града у суботу, него светите суботу не радећи у њу никакога посла,

17:25  Тада ће улазити на врата града овога цареви и кнезови, који сједе на пријестолу Давидову, на колима и на коњма, они и кнезови њихови, Јудејци и Јерусалимљани, и стајаће овај град довијека.

17:26  И долазиће из градова Јудинијех и из околине Јерусалимске, и из земље Венијаминове, и из равнице и из гора и с југа, и доносиће жртве паљенице и приносе с даром и кадом, и жртве захвалне доносиће у дом Господњи.

17:27  Ако ли ме не послушате да светите суботу и не носите бремена улазећи на врата Јерусалимска у суботу, онда ћу распалити огањ на вратима његовијем, који ће упалити дворове Јерусалимске и неће се угасити.