SrKDIjekav - Ecclesiastes - 6

6:1  Има зло које видјех под сунцем и често је међу људима:

6:2  Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све што год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.

6:3  Да би ко родио сто синова и живио много година и дани би се вијека његова веома намножили, а душа се његова не би наситила добра, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.

6:4  Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;

6:5  Ни сунца не видје, нити што позна, а почива боље него онај.

6:6  И да би живио двије тисуће година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно мјесто?

6:7  Сав је труд човјечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.

6:8  Јер шта има мудри више него безумни? шта ли сиромах, који се умије владати међу живима?

6:9  Боље је видјети очима него ли жељети; и то је таштина и мука духу.

6:10  Што је ко, давно је тијем назван; и зна се да је човјек и да се не може судити с јачим од себе.

6:11  Кад дакле има много ствари које умножавају таштину, кака је корист човјеку?

6:12  Јер ко зна што је добро човјеку у животу, за мало дана таштега живота његова, који му пролазе као сјен? или ко ће казати човјеку шта ће бити послије њега под сунцем?