Site uses cookies to provide basic functionality.

OK
ECCLESIASTES
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Prev Up Next Toggle notes
Chapter 3
Eccl SrKDIjek 3:1  Свему има вријеме, и сваком послу под небом има вријеме.
Eccl SrKDIjek 3:2  Има вријеме кад се рађа, и вријеме кад се умире; вријеме кад се сади, и вријеме кад се чупа посађено;
Eccl SrKDIjek 3:3  Вријеме кад се убија, и вријеме кад се исцјељује; вријеме кад се разваљује, и вријеме кад се гради.
Eccl SrKDIjek 3:4  Вријеме плачу и вријеме смијеху; вријеме ридању и вријеме игрању;
Eccl SrKDIjek 3:5  Вријеме кад се размеће камење, и вријеме кад се скупља камење; вријеме кад се грли, и вријеме кад се оставља грљење;
Eccl SrKDIjek 3:6  Вријеме кад се тече, и вријеме кад се губи; вријеме кад се чува, и бријеме кад се баца;
Eccl SrKDIjek 3:7  Вријеме кад се дере, и вријеме кад се сашива; вријеме кад се мучи, и вријеме кад се говори.
Eccl SrKDIjek 3:8  Вријеме кад се љуби, и вријеме кад се мрзи; вријеме рату и вријеме миру.
Eccl SrKDIjek 3:9  Кака је корист ономе који ради од онога око чега се труди?
Eccl SrKDIjek 3:10  Видио сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
Eccl SrKDIjek 3:11  Све је учинио да је лијепо у своје вријеме, и свијет метнуо им је у срце, али да не може човјек докучити дјела која Бог твори, ни почетка ни краја.
Eccl SrKDIjek 3:12  Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свога.
Eccl SrKDIjek 3:13  И кад сваки човјек једе и пије и ужива добра од свакога труда својега, то је дар Божји.
Eccl SrKDIjek 3:14  Дознах да што год твори Бог оно траје довијека, не може му се ништа додати нити се од тога може што одузети; и Бог твори да би га се бојали.
Eccl SrKDIjek 3:15  Што је било то је сада, и што ће бити то је већ било; јер Бог повраћа што је прошло.
Eccl SrKDIjek 3:16  Још видјех под сунцем гдје је мјесто суда безбожност и мјесто правде безбожност.
Eccl SrKDIjek 3:17  И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има вријеме свему и сваком послу.
Eccl SrKDIjek 3:18  Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
Eccl SrKDIjek 3:19  Јер што бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човјек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
Eccl SrKDIjek 3:20  Све иде на једно мјесто; све је од праха и све се враћа у прах.
Eccl SrKDIjek 3:21  Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доље под земљу?
Eccl SrKDIjek 3:22  Зато видјех да ништа нема боље човјеку него да се весели онијем што ради, јер му је то дио; јер ко ће га довести да види што ће бити послије њега?