SrKDIjekav - II Kings - 22

22:1  Осам година бијаше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму. Матери му бјеше име Једида, кћи Адајева, из Воската.

22:2  Он чињаше што је право пред Господом, и хођаше свијем путем Давида оца својега и не отступаше ни надесно ни налијево.

22:3  А осамнаесте године царовања Јосијина посла цар Сафана сина Азалије сина Месуламова, писара, у дом Господњи, говорећи:

22:4  Иди ка Хелкији поглавару свештеничком, нека изброји новце донесене у дом Господњи, што су накупили од народа вратари.

22:5  И нека их да посленицима који надгледају дом Господњи, па нека дају посленицима који раде око дома Господњега да се оправи што је трошно у дому,

22:6  Дрводјељама и каменарима и зидарима, и да се купује дрво и камен тесани да се оправи дом.

22:7  Али да им се не траже рачуни од новаца који им се даду, јер ће вјерно радити.

22:8  Тада рече Хелкија поглавар свештенички Сафану писару: нађох законик у дому Господњем. И Хелкија даде књигу Сафану, и он је прочита.

22:9  А Сафан писар отиде к цару, и јави цару говорећи: покупише слуге твоје новце што се нађоше у дому, предаше их посленицима који надгледају дом Господњи.

22:10  И каза Сафан писар цару говорећи: књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару.

22:11  А кад цар чу ријечи у законику, раздрије хаљине своје.

22:12  И заповједи цар Хелкији свештенику и Ахикаму сину Сафанову и Ахвору сину Михејину и Сафану писару и Асаји слузи цареву, говорећи:

22:13  Идите, упитајте Господа за ме и за народ и за свега Јуду ради ријечи ове књиге што се нађе; јер је велик гњев Господњи који се распалио на нас зато што оци наши не слушаше ријечи ове књиге да чине све онако као нам је написано.

22:14  И тако отиде Хелкија свештеник и Ахикам и Ахвор и Сафан и Асаја к пророчици Олди жени Салума сина Текуја сина Араса ризничара; а она стајаше у Јерусалиму у другом крају, и говораше с њом.

22:15  А она им рече: овако вели Господ Бог Израиљев: кажите човјеку који вас је послао к мени:

22:16  Овако вели Господ: ево пустићу зло на то мјесто и на становнике његове, све што говори књига коју је прочитао цар Јудин,

22:17  Зато што ме оставише, и кадише другим боговима да би ме гњевили свијем дјелима руку својих; зато се гњев мој распалио на то мјесто, и неће се угасити.

22:18  А цару Јудину, који вас је послао да упитате Господа, овако му кажите: овако вели Господ Бог Израиљев за ријечи које си чуо:

22:19  Што је умекнуло срце твоје, и понизио си се пред Господом кад си чуо шта сам говорио за то мјесто и за становнике његове да ће бити пустош и проклетиња, и што си раздро хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ.

22:20  Зато, ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш очима својим видјети зла које ћу пустити на то мјесто. И казаше то цару.