SrKDIjekav - II Kings - 4

4:1  А једна између жена синова пророчких повика к Јелисију говорећи: слуга твој, муж мој, умрије, и ти знаш да се слуга твој бојао Господа; па сада дође рукодавалац да ми узме два сина у робље.

4:2  А Јелисије јој рече: што ћу ти? кажи ми шта имаш у кући? А она рече: слушкиња твоја нема у кући ништа до судић уља.

4:3  А он јој рече: иди, ишти у наруч празнијех судова у свијех сусједа својих, немој мало да иштеш.

4:4  Па отиди, и затвори се у кућу са синовима својим, па онда наљевај у све судове, и кад се који напуни, кажи нека уклоне.

4:5  И она отиде од њега, и затвори се у кућу са синовима својим; они јој додаваху а она наљеваше.

4:6  А кад се судови напунише, она рече сину својему: дај још један суд. А он јој рече: нема више. Тада стаде уље.

4:7  Потом она отиде и каза човјеку Божијему; а он јој рече: иди, продај уље, и одужи се; а што претече, онијем се храни са својим синовима.

4:8  Послије тога једном иђаше Јелисије кроз Сунам, а ондје бијаше богата жена, која га устави да једе хљеба; и отада кад год пролажаше, увраћаше се к њој да једе хљеба.

4:9  И она рече мужу својему: гле, видим да је свет човјек Божји овај што све пролази овуда.

4:10  Да начинимо малу клијет, и да му намјестимо постељу и сто и столицу и свијетњак, па кад дође к нама, нека се ту склони.

4:11  Потом он дође једном онамо, и ушав у клијет почину ондје.

4:12  И рече момку својему Гијезију: зови Сунамку. И он је дозва; и она стаде пред њим.

4:13  И он рече Гијезију: кажи јој: ето стараш се за нас свакојако; шта хоћеш да ти учиним? имаш ли што да говорим цару или војводи? А она рече: ја живим усред својега народа.

4:14  А он рече: шта бих јој дакле учинио? А Гијезије рече: ето нема сина, а муж јој је стар.

4:15  А он рече: зови је. И он је дозва, и она стаде на вратима.

4:16  А он рече: до године у ово доба грлићеш сина. А она рече: немој господару мој, човјече Божји, немој варати слушкиње своје.

4:17  И затрудње жена, и роди сина друге године у исто доба, као што јој рече Јелисије.

4:18  И дијете одрасте. И једном изиде к оцу својему к жетеоцима;

4:19  И рече оцу својему: јаох глава, јаох глава! А он рече момку: носи га матери.

4:20  И он га узе и однесе матери његовој, и лежа на крилу њезину до подне, па умрије.

4:21  Тада отиде она горе, и намјести га у постељу човјека Божјега, и затворивши га изиде.

4:22  Потом викну мужа својега и рече му: пошљи ми једнога момка и једну магарицу да отрчим до човјека Божјега и да се вратим.

4:23  А он рече: зашто данас хоћеш да идеш к њему? нити је младина ни субота. А она рече: не брини се.

4:24  И она осамаривши магарицу рече момку својему: води и иди и немој застајати мене ради на путу докле ти не кажем.

4:25  Тако пошавши дође човјеку Божјему на гору Кармилску. А кад је човјек Божји угледа гдје иде к њему, рече Гијезију слузи својему: ево Сунамке.

4:26  Трчи сад пред њу и реци јој: јеси ли здраво? је ли здраво муж твој? је ли здраво син твој? А она рече: здраво смо.

4:27  А кад дође к човјеку Божјему на гору, загрли му ноге, а Гијезије приступи да је отјера; али човјек Божји рече: остави је, јер јој је душа у јаду, а Господ сакри од мене и не јави ми.

4:28  А она рече: јесам ли искала сина од господара својега? нијесам ли казала: немој ме варати?

4:29  А он рече Гијезију: опаши се и узми штап мој у руку, па иди; ако сретнеш кога немој га поздрављати, и ако те ко поздрави, немој му одговарати, и метни мој штап на лице дјетету.

4:30  А мати дјетиња рече: тако да је жив Господ и тако да је жива душа твоја, нећу те се оставити. Тада он уста и пође за њом.

4:31  А Гијезије отиде напријед и метну штап на лице дјетету, али не би гласа ни осјећања. Тада се врати преда њ, и јави му говорећи: не пробуди се дијете.

4:32  И Јелисије уђе у кућу, и гле, дијете мртво лежи на његовој постељи.

4:33  И ушав затвори се с дјететом, и помоли се Господу.

4:34  Потом стаде на постељу и леже на дијете метнув уста своја на уста дјетету, и очи своје на очи његове, и дланове своје на његове дланове, и пружи се над њим, те се загрија тијело дјетету.

4:35  Потом уста, и пријеђе по кући једном тамо и једном амо, потом отиде опет и пружи се над дјететом. И кихну дијете седам пута, и отвори дијете очи своје.

4:36  Тада дозва Гијезија и рече му: зови Сунамку. И он је дозва, те дође к њему. И он јој рече: узми сина својега.

4:37  И она ушавши паде к ногама његовијем, и поклони му се до земље, и узевши сина својега отиде.

4:38  Потом врати се Јелисије у Галгал. А бијаше глад у оној земљи, и синови пророчки сјеђаху пред њим; а он рече момку својему: пристави велики лонац и скухај зеља синовима пророчким.

4:39  А један отиде у поље да набере зеља, и нађе дивљу лозу и набра с ње дивљих тиквица пун плашт, и дошавши сасијече их у лонац гдје бјеше зеље, јер их не познаваху.

4:40  И усуше људима да једу; а кад стадоше јести онога зеља, повикаше говорећи: смрт је у лонцу, човјече Божји! И не могаху јести.

4:41  А он рече: донесите брашна. И сасу брашно у лонац, и рече: успи људима нека једу. И не би више никакога зла у лонцу.

4:42  А дође неко из Вал-Салисе, и донесе човјеку Божијему хљеба од првина, двадесет хљебова јечменијех, и новијех зрна у класу. А он рече: постави народу, нека једу.

4:43  А слуга му рече: како ћу то поставити пред сто људи? Опет рече: постави народу, нека једу; јер је тако казао Господ: јешће, и претећи ће.

4:44  А он им постави, те једоше; и претече по ријечи Господњој.