SrKDEkavski - Jonah - 1

1:1  Дође реч Господња Јони, сину Аматијевом говорећи:

1:2  Устани, иди у Ниневију град велики, и проповедај против њега, јер изађе злоћа њихова преда ме.

1:3  А Јона уста да бежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу нађе лађу која иђаше у Тарсис и платив возарину уђе у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа.

1:4  Али Господ подиже велик ветар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа.

1:5  И лађари уплашивши се призиваху сваки свог бога, и бацаху шта беше у лађи у море да би била лакша; а Јона беше сишао на дно лађи, и легав спаваше тврдо.

1:6  А управитељ од лађе приступи к њему и рече му: Шта ти спаваш! Устани, призивај Бога свог, не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо.

1:7  Потом рекоше један другом: Ходите, да бацимо жреб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише жреб, и паде жреб на Јону.

1:8  Тада му рекоше: Кажи нам зашто дође ово зло на нас; које си радње? И одакле идеш? Из које си земље? И од кога си народа?

1:9  А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небеског, који је створио море и суву земљу.

1:10  Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: Шта си учинио? Јер дознаше људи да бежи од Господа, јер им он каза.

1:11  И рекоше му: Шта ћемо чинити с тобом, да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа.

1:12  А он им рече: Узмите ме и баците ме у море, и море ће вам утолити, јер видим да је с мене дошла на вас ова велика бура.

1:13  А људи стадоше веслати да би дошли ка крају; али не могаху, јер им бура на мору биваше све већа.

1:14  Тада призваше Господа и рекоше: Молимо Ти се, Господе, да не погинемо ради душе овог човека, и немој метнути на нас крв праву, јер Ти, Господе, чиниш како хоћеш.

1:15  Потом узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору.

1:16  Тада се побојаше они људи Господа врло, и принесоше жртву Господу и учинише завете.