REVELATION OF JOHN
Chapter 12
Reve | SrKDIjek | 12:1 | И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и мјесец под ногама њезинијем, и на глави њезиној вијенац од дванаест звијезда. | |
Reve | SrKDIjek | 12:3 | И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаха, која имаше седам глава, и десет рогова; и на главама њезинијем седам круна; | |
Reve | SrKDIjek | 12:4 | И реп њезин одвуче трећину звијезда небескијех, и баци их на земљу. И аждаха стајаше пред женом која шћаше да се породи, да јој прождере дијете кад роди. | |
Reve | SrKDIjek | 12:5 | И роди мушко, сина, који ће пасти све народе с палицом гвозденом; и дијете њезино би узето к Богу и пријестолу његову. | |
Reve | SrKDIjek | 12:6 | А жена утече у пустињу гдје имаше мјесто приправљено од Бога, да се онамо храни хиљаду и двјеста и шездесет дана. | |
Reve | SrKDIjek | 12:7 | И поста рат на небу. Михаило и анђели његови ударише на аждаху, и би се аждаха и анђели њезини. | |
Reve | SrKDIjek | 12:9 | И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, која вара сав васиони свијет, и збачена би на земљу, и анђели њезини збачени бише с њом. | |
Reve | SrKDIjek | 12:10 | И чух глас велики на небу који говори: сад поста спасеније и сила и царство Бога нашега, и област Христа његова; јер се збаци опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашијем дан и ноћ. | |
Reve | SrKDIjek | 12:11 | И они га побиједише крвљу јагњетовом и ријечју свједочанства својега, и не марише за живот свој до саме смрти. | |
Reve | SrKDIjek | 12:12 | Зато веселите се небеса и ви који живите на њима. Тешко вама који живите на земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама, и врло се расрдио, знајући да времена мало има. | |
Reve | SrKDIjek | 12:14 | И жени дана бише два крила орла великога да лети у пустињу на своје мјесто, гдје ће се хранити вријеме и времена и по времена, сакривена од лица змијина. | |
Reve | SrKDIjek | 12:15 | И испусти змија за женом из уста својијех воду као ријеку, да је утопи у ријеци. | |
Reve | SrKDIjek | 12:16 | И поможе земља жени, и отвори земља уста своја, и прождрије ријеку коју испусти змија из уста својијех. | |