SrKDIjekav - II Corinthians - 12

12:1  Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.

12:2  Знам човјека у Христу који прије четрнаест година (или у тијелу не знам; или осим тијела, не знам: Бог зна) би однесен до трећега неба.

12:3  И знам за таковог човјека (или у тијелу, или осим тијела, не знам: Бог зна)

12:4  Да би однесен у рај, и чу неисказане ријечи којијех човјеку није слободно говорити.

12:5  Тијем ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својима.

12:6  Јер кад бих се и хтио хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује што од мене.

12:7  И да се не бих понио за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.

12:8  Зато трипут Господа молих да отступи од мене.

12:9  И рече ми: доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвијем. Даклем ће се најслађе хвалити својијем слабостима, да се усели у мене сила Христова.

12:10  Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан.

12:11  Постадох безуман хвалећи се: ви ме натјерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нијесам мањи од превеликијех апостола, ако и јесам ништа.

12:12  Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.

12:13  Јер шта је у чему сте мањи од осталијех цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу.

12:14  Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим што је ваше него вас. Јер дјеца нијесу дужна родитељима имања тећи него родитељи дјеци.

12:15  А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите.

12:16  Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас пријеваром.

12:17  Еда ли вас што закидох преко кога од онијех које слах к вама?

12:18  Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит што закиде? Не ходисмо ли једнијем духом? не једнијем ли стопама?

12:19  Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање.

12:20  Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какове хоћу, и ја ћу се наћи вама какова ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:

12:21  Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су прије сагријешили и нијесу се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.