SrKDEkavski - Psalms - 2

2:1  Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2:2  Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

2:3  "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

2:4  Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

2:5  Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

2:6  "Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

2:7  Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

2:8  Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

2:9  Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

2:10  Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

2:11  Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

2:12  Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!