SrKDEkavski - Psalms - 10

10:1  Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

10:2  С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

10:3  Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

10:4  Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.

10:5  Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

10:6  У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

10:7  Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

10:8  Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

10:9  Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

10:10  Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

10:11  Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

10:12  Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

10:13  Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

10:14  Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

10:15  Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

10:16  Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

10:17  Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

10:18  Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.