SrKDEkavski - Psalms - 139

139:1  Господе! Ти ме кушаш и знаш.

139:2  Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;

139:3  Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.

139:4  Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.

139:5  Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.

139:6  Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.

139:7  Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?

139:8  Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.

139:9  Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:

139:10  И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.

139:11  Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.

139:12  Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.

139:13  Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.

139:14  Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.

139:15  Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.

139:16  Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.

139:17  Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!

139:18  Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.

139:19  Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.

139:20  Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.

139:21  Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?

139:22  Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.

139:23  Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.

139:24  И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.