SrKDIjekav - Song of Solomon - 4

4:1  Лијепа ти си, драга моја, лијепа ти си, очи су ти као у голубице између витица твојих; коса ти је као стадо коза које се виде на гори Галаду;

4:2  Зуби су ти као стадо оваца једнаких, кад излазе из купала, које се све близне а ниједне нема јалове.

4:3  Усне су ти као конац скерлета, а говор ти је љубак; као кришка шипка јагодице су твоје између витица твојих;

4:4  Врат ти је као кула Давидова сазидана за оружје, гдје висе тисућама штитови и свакојако оружје јуначко;

4:5  Двије су ти дојке као два ланета близанца, који пасу међу љиљанима.

4:6  Док дан захлади и сјенке отиду, ићи ћу ка гори смирновој и ка хуму тамјанову.

4:7  Сва си лијепа драга моја, и нема недостатака на теби.

4:8  Ходи са мном с Ливана, невјесто, ходи са мном с Ливана, да гледаш с врха Аманскога, с врха Сенирскога и Ермонскога, из пећина лавовских, с гора рисовских.

4:9  Отела си ми срце, сестро моја невјесто, отела си ми срце једнијем оком својим и једнијем ланчићем с грла својега.

4:10  Лијепа ли је љубав твоја, сестро моја невјесто, боља је од вина љубав твоја, и мирис уља твојих од свијех мириснијех ствари.

4:11  С усана твојих капље сат, невјесто, под језиком ти је мед и млијеко, и мирис је хаљина твојих као мирис Ливански.

4:12  Ти си као врт затворен, сестро моја невјесто, извор затворен, студенац запечаћен.

4:13  Биље је твоје воћњак од шипака с воћем краснијем, од кипра и нарда.

4:14  Од нарда и шафрана, од иђирота и цимета са свакојаким дрвљем за кад, од смирне и алоја и са сваким прекрасним мирисима.

4:15  Изворе вртовима, студенче воде живе и која тече с Ливана!

4:16  Устани сјевере, и ходи јуже, и дуни по врту мом да капљу мириси његови; нека дође драги мој у врт свој, и једе красно воће своје.