SrKDEkavski - Ecclesiastes - 4

4:1  Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.

4:2  Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.

4:3  Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.

4:4  Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.

4:5  Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:

4:6  Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.

4:7  Опет видех таштину под сунцем:

4:8  Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.

4:9  Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.

4:10  Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.

4:11  Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?

4:12  И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.

4:13  Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.

4:14  Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.

4:15  Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.

4:16  Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.