Site uses cookies to provide basic functionality.

OK
ECCLESIASTES
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Prev Up Next Toggle notes
Chapter 3
Eccl SrKDEkav 3:1  Свему има време, и сваком послу под небом има време.
Eccl SrKDEkav 3:2  Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
Eccl SrKDEkav 3:3  Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
Eccl SrKDEkav 3:4  Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
Eccl SrKDEkav 3:5  Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
Eccl SrKDEkav 3:6  Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
Eccl SrKDEkav 3:7  Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
Eccl SrKDEkav 3:8  Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
Eccl SrKDEkav 3:9  Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
Eccl SrKDEkav 3:10  Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
Eccl SrKDEkav 3:11  Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
Eccl SrKDEkav 3:12  Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
Eccl SrKDEkav 3:13  И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
Eccl SrKDEkav 3:14  Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
Eccl SrKDEkav 3:15  Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
Eccl SrKDEkav 3:16  Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
Eccl SrKDEkav 3:17  И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
Eccl SrKDEkav 3:18  Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
Eccl SrKDEkav 3:19  Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
Eccl SrKDEkav 3:20  Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
Eccl SrKDEkav 3:21  Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
Eccl SrKDEkav 3:22  Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?