SrKDEkavski - I Corinthians - 2

2:1  И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом речи или премудрости да вам јављам сведочанство Божије.

2:2  Јер нисам мислио да знам шта међу вама осим Исуса Христа, и то распетог.

2:3  И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању.

2:4  И реч моја, и поучење моје не беше у надговорљивим речима људске премудрости, него у доказивању Духа и силе.

2:5  Да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.

2:6  Али премудрост говоримо која је у савршенима, а не премудрост века овог ни кнезова века овог који пролазе.

2:7  Него говоримо премудрост Божију у тајности сакривену, коју одреди Бог пре света за славу нашу;

2:8  Које ниједан од кнезова века овог не позна; јер да су је познали, не би Господа славе разапели.

2:9  Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе.

2:10  А нама је Бог открио Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.

2:11  Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који живи у њему? Тако и у Богу шта је нико не зна осим Духа Божијег.

2:12  А ми не примисмо духа овог света, него Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога;

2:13  Које и говоримо не речима што је научила човечија премудрост, него шта учи Дух Свети; и духовне ствари духовно радимо.

2:14  А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.

2:15  Духовни пак све разгледа, а њега самог нико не разгледа.

2:16  Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо.