SrKDIjekav - Ecclesiastes - 4

4:1  Опет видјех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе онијех којима се чини неправда, и немају ко би их потјешио ни снаге да се избаве из руку онијех који им чине неправду; немају никога да их потјеши.

4:2  Зато хвалих мртве који већ помријеше више него живе који још живе.

4:3  Али је бољи и од једнијех и од другијех онај који још није постао, који није видио зла што бива под сунцем.

4:4  Јер видјех сваки труд и свако добро дјело да од њега бива завист човјеку од ближњега његова. И то је таштина и мука духу.

4:5  Безумник склапа руке своје, и једе своје тијело.

4:6  Боља је једна грст у миру него обје грсти с трудом и муком у духу.

4:7  Опет видјех таштину под сунцем:

4:8  Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његову, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: за кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.

4:9  Боље је двојици него једному, јер имају добру добит од свога труда.

4:10  Јер ако један падне, други ће подигнути друга својега; а тешко једному! ако падне, нема другога да га подигне.

4:11  Јоште ако двојица спавају заједно, грије један другога; а један како ће се згријати?

4:12  И ако би ко надјачао једнога, двојица ће му одољети; и трострука врвца не кида се лако.

4:13  Боље је дијете убого а мудро него цар стар а безуман, који се већ не зна поучити.

4:14  Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.

4:15  Видјех све живе који ходе под сунцем гдје пристају за дјететом другим, које ће ступити на његово мјесто.

4:16  Нема краја народу који бијаше пред њим, а који послије настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.