SrKDIjekav - Habakkuk - 2

2:1  На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.

2:2  И одговори ми Господ и рече: пиши утвару, и да буде разговијетно на плочама да се лако чита.

2:3  Јер ће још бити утвара до одређенога времена, и говориће шта ће бити до пошљетка и неће слагати; ако оклијева, чекај је, јер ће зацијело доћи, и неће одоцнити.

2:4  Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вјере своје жив бити.

2:5  А како вино вара, таки је човјек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена.

2:6  Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: тешко оном који умножава што није његово! докле ће? и који трпа на се густо блато.

2:7  Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? и неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?

2:8  Што си ти оплијенио многе народе, тебе ће оплијенити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свјема који живе у њему.

2:9  Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнијездо своје на високом мјесту и сачува се ода зла.

2:10  Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огријешио си се о своју душу.

2:11  Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета свједочиће.

2:12  Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом!

2:13  Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде ни за што?

2:14  Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.

2:15  Тешко ономе који поји ближњега својега, додаје мијех свој да би га опојио и гледао му голотињу.

2:16  Наситићеш се срамоте мјесто славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.

2:17  Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу звијерјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свјема који живе у њему.

2:18  Шта помаже резан лик што га изреза умјетник његов? шта ливен лик и учитељ лажи, те се умјетник узда у дјело своје градећи нијеме идоле?

2:19  Тешко ономе који говори дрвету: прени се! и нијему камену: пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.

2:20  А Господ је у светој цркви својој; мучи пред њим, сва земљо!