SrKDIjekav - Habakkuk - 3

3:1  Молитва пророка Авакума; за пјевање.

3:2  Господе, чух ријеч твоју, и уплаших се; Господе, дјело своје усред година сачувај у животу, усред година објави га, у гњеву сјети се милости.

3:3  Бог дође од Темана и светац с горе Фарана; слава његова покри небеса и земља се напуни хвале његове.

3:4  Свјетлост му бијаше као сунце, зраци излажаху му из руку, и ондје бјеше сакривена сила његова.

3:5  Пред њим иђаше помор, и живо угљевље иђаше испод ногу његовијех.

3:6  Стаде, и измјери земљу, погледа и разметну народе, распадоше се вјечне горе, слегоше се хумови вјечни; путови су му вјечни.

3:7  Видјех шаторе Етиопске у муци, устрепташе завјеси земљи Мадијанској.

3:8  Еда ли се на ријеке разгњеви Господ? еда ли се на ријеке распали гњев твој? на море јарост твоја, кад си појездио на коњма својим и на колима својим за спасење?

3:9  Помоли се лук твој као што си се заклео племенима; раздро си земљу за ријеке.

3:10  Видјеше те горе и уздркташе, поводањ навали; бездана пусти глас свој, увис подиже руке своје.

3:11  Сунце и мјесец стадоше у стану свом, идоше према свјетлости твоје стријеле, према сијевању сјајнога копља твојега.

3:12  Срдито си ишао по земљи, гњевно си газио народе.

3:13  Изашао си на спасење народу својему, на спасење с помазаником својим; размрскао си главу кући безбожничкој до врата откривши темељ.

3:14  Његовијем копљима пробио си главу селима његовијем кад наваљиваху као вихор да ме разаспу, радоваху се као да ће прождријети сиромаха у потаји.

3:15  Ишао си по мору на коњма својим, по гомили многе воде.

3:16  Чух, и утроба се моја усколеба, усне ми уздркташе на глас, у кости ми уђе трухлеж, и устресох се на мјесту свом; како ћу почивати у дан невоље, кад дође на народ који ће га опустошити.

3:17  Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора, и говеда неће бити у обору.

3:18  Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Богу спасења својега.

3:19  Господ је Господ сила моја, и даће ми ноге као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим. Начелнику пјевачком уз жице моје.