SrKDEkavski - Genesis - 8

8:1  А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.

8:2  И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.

8:3  И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;

8:4  Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.

8:5  И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.

8:6  А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;

8:7  И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.

8:8  Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.

8:9  А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.

8:10  И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.

8:11  И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.

8:12  Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.

8:13  Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.

8:14  А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.

8:15  Тада рече Бог Ноју говорећи:

8:16  Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;

8:17  Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.

8:18  И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.

8:19  Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.

8:20  И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.

8:21  И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.

8:22  Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.