SrKDIjekav - II Corinthians - 4

4:1  Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;

4:2  Него се одрекосмо тајнога срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо ријеч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савјести човјечијој пред Богом.

4:3  Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,

4:4  У којима Бог свијета овога ослијепи разуме невјерника, да им не засвијетли видјело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.

4:5  Јер себе не проповиједамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.

4:6  Јер Бог који рече да из таме засвијетли видјело, засвијетли у срцима нашима на свјетлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.

4:7  Али ово благо имамо у земљанијем судовима, да премноштво силе буде од Бога а не од нас.

4:8  У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо нада;

4:9  Прогоне нас, али нијесмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.

4:10  И једнако носимо на тијелу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашему покаже.

4:11  Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртноме тијелу нашему.

4:12  Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

4:13  Имајући пак онај исти дух вјере као што је написано: вјеровах, зато говорих; ми вјерујемо, зато и говоримо.

4:14  Знајући да ће онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.

4:15  Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.

4:16  Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човјек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.

4:17  Јер наша лака садашња брига доноси нам вјечну и од свега претежнију славу.

4:18  Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за вријеме, а оно што се не види, вјечно.