SrKDEkavski - Judges - 2

2:1  И дође анђео Господњи од Галгала у Воким и рече: Извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим; и рекох: Нећу покварити завет свој с вама довека.

2:2  А ви не хватајте веру са становницима те земље, олтаре њихове раскопајте. Али не послушасте глас мој. Шта сте то учинили?

2:3  Зато и ја рекох: Нећу их одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и богови њихови биће вам замка.

2:4  А кад изговори анђео Господњи ове речи свим синовима Израиљевим, народ подиже глас свој и плака.

2:5  Зато прозваше оно место Воким; и онде принесоше жртве Господу.

2:6  А Исус распусти народ, и разиђоше се синови Израиљеви сваки на своје наследство, да наследе земљу.

2:7  И служи народ Господу свега века Исусовог и свега века старешина који живеше дуго иза Исуса које беху виделе сва велика дела Господња што учини Израиљу.

2:8  Али умре Исус син Навин слуга Господњи, кад му беше сто и десет година.

2:9  И погребоше га у међама наследства његовог у Тамнат-Аресу у гори Јефремовој са севера гори Гасу.

2:10  И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дела која је учинио Израиљу.

2:11  И синови Израиљеви, чинише што је зло пред Господом, и служише Валима.

2:12  И оставише Господа Бога отаца својих, који их је извео из земље мисирске, и пођоше за другим боговима између богова оних народа који беху око њих, и клањаше им се, и разгневише Господа.

2:13  И оставише Господа, и служише Валу и Астаротама.

2:14  И разгневи се Господ на Израиља, и даде их у руке људима који их плењаху, и продаде их у руке непријатељима њиховим унаоколо, и не могаше се више држати пред непријатељима својим.

2:15  Куд год полажаху, рука Господња беше против њих на зло, као што беше рекао Господ и као што им се беше заклео Господ; и беху у великој невољи.

2:16  Тада им Господ подизаше судије, који их избављаху из руку оних што их плењаху.

2:17  Али ни судија својих не слушаше, него чинише прељубу за другим боговима, и клањаше им се; брзо зађоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповести Господње; они не чинише тако.

2:18  И кад им Господ подизаше судије, беше Господ са сваким судијом, и избављаше их из руку непријатеља њихових свега века судијиног; јер се сажали Господ ради њиховог уздисања на оне који им криво чињаху и који их цвељаху.

2:19  А кад судија умре, они се враћаху опет и биваху гори од отаца својих идући за боговима другим и служећи им и клањајући им се; не остављаху се дела својих нити путева својих опаких.

2:20  Зато се распали гнев Господњи на Израиља, и рече: Кад је тај народ преступио мој завет који сам заповеди оцима њиховим, и не послушаше глас мој,

2:21  Ни ја нећу више ниједнога гонити испред њих између народа које остави Исус кад умре,

2:22  Да њима кушам Израиља хоће ли се држати пута Господњег ходећи по њему, као што су се држали оци њихови, или неће.

2:23  И Господ остави те народе и не изагна их одмах не предавши их у руке Исусу.