SrKDIjekav - Judges - 2

2:1  И дође анђео Господњи од Галгала у Воким и рече: извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим; и рекох: нећу покварити завјета својега с вама довијека.

2:2  А ви не хватајте вјере са становницима те земље, олтаре њихове раскопајте. Али не послушасте гласа мојега. Шта сте то учинили?

2:3  Зато и ја рекох: нећу их одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и богови њихови биће вам замка.

2:4  А кад изговори анђео Господњи ове ријечи свијем синовима Израиљевијем, народ подиже глас свој и плака.

2:5  Зато прозваше оно мјесто Воким; и ондје принесоше жртве Господу.

2:6  А Исус распусти народ, и разидоше се синови Израиљеви сваки на своје нашљедство, да наслиједе земљу.

2:7  И служи народ Господу свега вијека Исусова и свега вијека старјешина који живјеше дуго иза Исуса које бијаху видјеле сва велика дјела Господња што учини Израиљу.

2:8  Али умрије Исус син Навин слуга Господњи, кад му бјеше сто и десет година.

2:9  И погребоше га у међама нашљедства његова у Тамнат-Аресу у гори Јефремовој са сјевера гори Гасу.

2:10  И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дјела која је учинио Израиљу.

2:11  И синови Израиљеви, чинише што је зло пред Господом, и служише Валима.

2:12  И оставише Господа Бога отаца својих, који их је извео из земље Мисирске, и пођоше за другим боговима између богова онијех народа који бијаху око њих, и клањаше им се, и разгњевише Господа.

2:13  И оставише Господа, и служише Валу и Астаротама.

2:14  И разгњеви се Господ на Израиља, и даде их у руке људима који их плијењаху, и продаде их у руке непријатељима њиховијем унаоколо, и не могаше се више држати пред непријатељима својим.

2:15  Куд год полажаху, рука Господња бјеше против њих на зло, као што бјеше рекао Господ и као што им се бјеше заклео Господ; и бијаху у великој невољи.

2:16  Тада им Господ подизаше судије, који их избављаху из руку онијех што их плијењаху.

2:17  Али ни судија својих не слушаше, него чинише прељубу за другим боговима, и клањаше им се; брзо зађоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповијести Господње; они не чинише тако.

2:18  И кад им Господ подизаше судије, бијаше Господ са сваким судијом, и избављаше их из руку непријатеља њиховијех свега вијека судијина; јер се сажали Господу ради њихова уздисања на оне који им криво чињаху и који их цвијељаху.

2:19  А кад судија умрије, они се враћаху опет и биваху гори од отаца својих идући за боговима другим и служећи им и клањајући им се; не остављаху се дјела својих нити путова својих опаких.

2:20  Зато се распали гњев Господњи на Израиља, и рече: кад је тај народ преступио мој завјет који сам заповједио оцима њиховијем, и не послушаше гласа мојега,

2:21  Ни ја нећу више ниједнога гонити испред њих између народа које остави Исус кад умрије,

2:22  Да њима кушам Израиља хоће ли се држати пута Господњега ходећи по њему, као што су се држали оци њихови, или неће.

2:23  И Господ остави те народе и не изагна их одмах не предавши их у руке Исусу.