SrKDIjekav - Micah - 7

7:1  Тешко мени! јер сам као кад се обере љетина, као кад се пабирчи послије брања виноградскога; нема грозда за јело, ранога воћа жели душа моја.

7:2  Неста побожнога са земље и нема правога међу људима, сви вребају крв, сваки лови брата својега мрежом.

7:3  Да чине зло објема рукама што више могу, иште кнез; и судија суди за плату, и ко је велик говори опачину душе своје, и сплећу је.

7:4  Најбољи је између њих као трн, најправији је гори од трњака; дан стражара твојих, похођење твоје, дође, сада ће се смести.

7:5  Не вјерујте пријатељу, не ослањајте се на вођа; од оне која ти на крилу лежи, чувај врата уста својих.

7:6  Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељи су човјеку домашњи његови.

7:7  Али ја ћу Господа погледати, чекаћу Бога спасења својега; услишиће ме Бог мој.

7:8  Немој ми се радовати, непријатељице моја; ако падох, устаћу; ако сједим у мраку, Господ ће ми бити видјело.

7:9  Подносићу гњев Господњи, јер му згријеших, док не расправи парбу моју и да ми правицу; извешће ме на видјело, видјећу правду његову.

7:10  Непријатељица ће моја видјети, и срам ће је покрити, која ми говори: гдје је Господ Бог твој? очи ће је моје видјети; сада ће се она погазити као блато на улицама.

7:11  У које се вријеме сазидају зидови твоји, у то ће вријеме отићи заповијест надалеко;

7:12  У то ће вријеме долазити к теби од Асирске до тврдијех градова, и од тврдијех градова до ријеке, и од мора до мора, и од горе до горе.

7:13  А земља ће бити пуста са становника својих, за плод дјела њиховијех.

7:14  Паси народ свој с палицом својом, стадо нашљедства својега, које живи осамљено у шуми, усред Кармила; нека пасу по Васану и по Галаду, као у старо вријеме.

7:15  Као у вријеме кад си изашао из земље Мисирске показаћу му чудеса.

7:16  Народи ће видјети, и постидјеће се од све силе своје; метнуће руку на уста, уши ће им заглухнути.

7:17  Лизаће прах као змија; као бубине земаљске дркћући ижљешће из рупа својих; притрчаће уплашени ка Господу Богу нашему, и тебе ће се бојати.

7:18  Ко је Бог као ти? који прашта безакоње и пролази пријеступе остатку од нашљедства својега, не држи довијека гњева својега, јер му је мила милост.

7:19  Опет ће се смиловати на нас; погазиће наша безакоња; бацићеш у дубине морске све гријехе њихове.

7:20  Показаћеш истину Јакову, милост Авраму, како си се заклео оцима нашим у старо вријеме.